“ Сјећам се добро тог напада, био сам дијете, нисам могао заспати јер је на Путниковом горио велики пламен цијелу ноћ баш на мјесту гдје ми је отац био на положају...како сам се осјећао тих неколико дана...послије сам сазнао да је горе била запаљена барака...многе моје комшије прије избијања сукоба носише кокарде и црвене беретке...а кад би напад на Путниковом само двогледима зуре ко бабе неке...мој ујак био на отпусту са положаја Вила, кад запуца скочи узе пушку и отрча горе...био је рањен тог дана. ”