“ Град је угрожен већ двадесет година, страх, паника и обреноидна шизоидност су нормална појава. Због желудачних проблема нисам читао читав текст, него само поједине пасусе - није ми драго што су све путне комуникације проходне поготово оне према колонијално - фашистичком западу, но када људима пријети нестанак, природно је да траже излаз. Нисам сигуран да град располаже са довољним количинама пијеска, обзиром да су га " добојски бизмисмени" тотално покупили из ријеке Босне, а вреће за пијесак по мом мишљењу требају бити много веће и црне боје, јер би се могле рацинално искористити и за "не дај Боже". Истовремено, због проблема са простором на градском гробљу "Шушњари", предлажем градњу мини крематорија како бисму ефикасно једним потезом ријешили два стратешка проблема града Добоја. Грађани су већ пали у колективну екстазу од огромне одворнисти коју божанска власт има према њима, а онда се поставља и питање високих температура које слиједе у наредном периоду и начина како ће супероодговорнi " градски оци" помоћи трауматизованом народу да се суочи и преживи и ову природну пошаст ? Не сумњам да ће у случају потребе народу у помоћ притећи и ОС бих - аскери и дати свој пуни допринос - како то само они знају. ”